ZAMISLI
Džon Lenon svira klavir
pored njega je ona – Ono
odeveni su opet u belo
(ali sada je tako jer su mrtvi)
i Lenon svira
a Joko postaje mlađa i mlađa
sve dok se ne pretvori u
bebu
i plače
a on svira
a ona plače
tako lepo plače da pogađa svaku notu
sunce pada kroz belu zavesu i
ako je nekad mračna strana i postojala
sada više ne postoji...
(pesma Natalije Ž. Živković objavljena u časopisu za književnost "Treći Trg" br. 22, 2008.) :)
Нема коментара:
Постави коментар