Čovek mog života

Rene Magritte, "La Therapeute"

Im’o je ’rapav glas
Prekriv`o je glavu kabanicom
dole je iš’o go
On je bio čovek mog života
Baš ga za sve briga!

Kazala sam mu otvoreno:
-Ti si čovek mog života!

A on reče: - Baš me kabanica
zabole!

Da, to beše on. Takav mu je stil...

Dok je hodao
dok je trčao
niz pokretne stepenice
uz nepokretne stepenice
taj čovek s kabanicom
čovek s kabanicom na glavi
ja sam ga pratila ja sam jurila
sa pedalom u kosi
zarđalom
koja se vrtela kao uragan
i urlala iz petnih žila:
-Evo mene,
života tvog žene!
On je bežao kao raspomamljeni manijak
A ljudi oko nas su vrištali

Hah,
i kladim se u šest pedala zarđalih

da mu se
do ludila sviđa

moj način udvaranja.
 

(Natalija Ž. Živković, knjiga "U aorti mog srca", a pesma je objavljena i u časopisu za književnost "Pilot") 

:)